Latest Post

Ja sam lezbejka, spalite me na lomaču

Zašto sam odlučila da napišem ovaj tekst? Zar mi je sve to potrebno? Jednostavno nisam mogla više da izdržim. Morala sam nekom da kažem. Inače bih prsla kao prenaduvani balon. Rasprsla bih se na hiljade komada. I više me ne bi bilo. Od ovog posta pa ubuduće na ovom blogu svaki komentar će biti stavljen na odobravanje baš zato što ću ovim tekstom privući gnev i mržnju mnogih kako muškaraca tako i žena tako da ko zna kakve pogrede, uvrede, predlozi i ponude ima da stižu.

Prvo da razjasnimo par stvari. Post sam rešila da objavim iz razloga što me u virtuelnom svetu svi znate kao WOOman. Niko me ne može povezati sa likom iz stvarnog sveta. Nigde nema mog facebook profila, twitter naloga, my space profila. Jednostavno niko ne zna ko je virtuelna WOOman u stvarnom svetu. Dobro, skoro svako. Ti klasifikovani pod „skoro“, ne predstavljaju mi nikakav problem. Ne bih imala hrabrosti da sve to javno priznam jer ipak je ovo Srbija. Možda bi me spalili na lomaču. Za primer.

Drugo, ja sam „srećno“ udata žena. Imam supruga koga volim i dva predivna sinčića za koje živim. Kakvi su ovi nonsensi? Kako mogu biti lezbejka ako volim muškarca kojem sam izrodila decu? Ako ste već postavili ova pitanja, onda ste, moram vam to reći, prilično ograničeni i imate vrlo primitivna shvatanja. Nije sve tako prosto kao što izgleda.

Biti lezbejka nije samo ljubav, seks sa istim polom, biti feminstkinja. Safizam je osećati tu strast, uzbuđenje, požudu. Ta seksualna uzbuđenost, fatalna privlačnost, opijena zaljubljenost, ludačka opsednutost… Sputavam svoje emocije i svoje strasti koliko god to mogu. Imam dosta prijateljica i kolegenica sa kojima kontaktiram kako na poslu tako i u privatnom životu. One ne znaju da su mi mnogo više od običnih prijateljica. Da svaki njihov dodir u mom telu izaziva revoluciju, uzbuđuje me do ludila a ja im to ne smem pokazati jer bi samim tim dovela svoj i život svoje porodice u pitanje. Možda bih ostala i bez posla. Bez prijateljica u svakom slučaju. Porodicu bih izložila podsmehu i sramoti. Ko zna kako bi sinovi to shvatili. Da im je majka veštica. Prokleta kurva.

Da li moj suprug zna?

U životu sam imala samo jedno seksualno iskustvo sa ženom (devojkom). Tada sam još bila studentkinja. Bila je to moja cimerka. Stanovale smo u nekoj šupici. Zima, hladno. Ja bolesna. Ležim u krevetu. Gorim. Dečko sa kojim sam se viđala ni da svrati, makar pozove. Dolazio samo kad mu se jebalo. A ja tako slinava i kijava sigurno sam mu bila odvratna.  Imala sam toliko visoku temperaturu da sam buncala. Cimerka je bila danonoćno kraj mene. Kuvala mi čajeve, masirala me, stavljala obloge, hranila na silu da me bolest isuviše ne isrpi. Bila je tako brižna, nežna i strpljiva. Tako joj je stalo. I u jednom trenutku se desilo. Bile smo gole i vodile smo ljubav. Kako se sve to desilo ni sama ne znam. Znam samo da sam gorela, da li od temperature ili od strasti. Znam samo da mi je bilo predivno. Bio je to orgazam kakav do tada i od tada nisam doživela.

Cimerka se nakon nedelju dana odselila i više je nikad nisam videla. Najverovatnije je grizla savest, izjedao osećaj krivice. Danima sam razmišljala o njoj i o događaju koji se desio između nas. I dan danas se setim nje i odmah kreću detaljne analize njenog ponašanja i postupanja prema meni i ortakinjama sa kojima smo se družile. Kako sam ja sve pogrešno tumačila. Kako je ona zapravo bila nesrećna i usamnjena. Kako je ona zapravo patila. Ne bih želela da njen postupak shvatite kao da me je seksualno iskoristila kada sam duhom i telom bila slaba. Nije bila takva. Bila je to jedva divna, nežna, ljupka, dobra, duhovita osoba ali ipak vrlo nesrećna i tužna. Nijednog trenutka nisam zažalila niti se pokajala zbog onog što se desilo između nas dve.

Uskoro sam upoznala jednog finog momka. Krenusmo da se zabavljamo i to izraste u pravu ljubav. Cimerku u potpunosti zaboravih. Posle kraćeg zabavljanja rešismo da svoju ljubav krunišemo brakom. Pre samog sklapanja braka priznala sam mu da sam imala seksualno iskustvo sa jednom devojkom a on mi onako kao kroz šalu reče da ako se ipak ponovo odlučim za seks sa nekom ženom da u celu priču uključim i njega jer ipak ćemo biti u braku i sve treba da delimo. Nije me shvatio ozbiljno. Vrlo brzo sam ostala u drugom stanju. Rodila prvo jednog sinčića a posle godinu i po još jednog. Obaveze oko majčinstva me preokupiraše, slabo sam izlazila, bila uzorna supruga i požrtvovana majka i to mi je bilo dovoljno.

Međutim, deca brzo porastoše. Ja se zaposlih u struci. Počeh da radim. Imala sam kontak sa mnogim devojkama i ženama. I odjednom strast se rodi. Počela sam kolegenice da posmatram drugim očima. Poklanja sam im više pažnje. Trudila se da ih razumem. Uvek imala vremena za njih i njihove probleme.  Bila pažljivi slušalac vrlo često i psihoterapeut. One su me zavolele kao pravu prijateljicu i postala sam omiljena kolegenica i prijateljica za poželeti. Međutim, moji razlozi su bili mnogu sebičniji. Čeznula sam za njihovom bliskošću i društvom. Bile su mi potrebne. Volela sam ih. Uzbuđivale su me. Želela sam da ih posedujem celim svojim bićeim i telom. Ali nisam smela da pređem tu granicu.  U više navrata moje ponašanje podseti me na ponašanje moje bivše cimerke. Da li sam i ja postala lezbejka? Ili u nekoj drugoj varijanti biseksualka. U svakom slučaju, žensko telo, žensko biće, ženska priroda je počela sve više da me uzbuđuje, seksualno privlači, polako ali sigurno dovodi do ludila. Svaki dodir, svako obraćanje, svaki osmeh, svaki zagrljaj me je stavljao na paklene muke. Pokušavala sam da sputavam te nagone ali nikako nisam uspevala. Sanjala sam kolegenice, prijateljice, poznanice, slučajne prolaznice… Mislila o njima danonoćno. Počela da pravim propuste na poslu. Sa suprugom gotovo više da ljubav nisam ni vodila. Čak sam i sinove počela da zapostavljam. Počela sam da se samozadovoljavam zamišljajući kako vodim ljubav sa svim tim ženama i devojkama. Predamnom je bio jedan veliki problem koji nisam znala kako da rešim.

Ipak, ja imam porodicu, supruga, dva maloletna sina kojima je majka preko potrebna, dobroplaćen posao ali problem je što u njemu preovladava ženski svet. Ne znam šta da radim. Ovo je Srbija. Stigmatizovali bi me za sva vremena. Izgubila bih sve što imam i što mi znači. Sa druge strane, počela sam da ludim. Ne mogu više da sputavam svoje nagone i potrebe. Razmišljala sam čak i da nađen neku prostitutku i dobro joj platim za seksualnu uslugu ali nekako mi sve to deluje prljavo… Nisam želela da tražim ljubavnicu preko raznih oglasa ili foruma jer to je samo produbljivanje problema. Možda nisam trebala da se udam, osnujem porodicu, rodim… Možda sam požurila. Možda je trebalo sačekati. Možda sam se i udala zato što sam odbijala da priznam da sam drugačija. Možda sam mislila da ću time ubiti taj nagon, tu strast. Možda sam se nadala da će sveta institucija zvana brak ubiti i taj osećaj kao što obično ubija ljubav. Ni shvatala nisam da sam latentna homoseksualka i da će sve to jednog dana kao erupcija vulkana izbiti na površinu. Možda je vreme da posetih psihoterapeuta? A da li da izaberem ženu ili muškarca?

Ovaj post nisam napisala da bi neka od žena sa sličnim seksualnim orijentacijama mogla da me kontaktira. Ne. To nije svrha. Svrha je bila da pokažem kakvim mukama i unutrašnjim borbama su izložene osobe sa drugačijim skolnostima i potrebama. Kakvu diskriminaciju mi doživljavamo to što ne smemo javno da izrazimo ono što mislimo i osećamo već moramo da se krijemo iza nekakvih nadimaka i pseudonima a da svoja prava ostvarujemo samo demostracijama i glupavim paradama.

Autorska Prava

Creative Commons лиценца
Ово дело, чији је аутор WOOman, је лиценцирано под условима лиценцеCreative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.
april 2014.
P U S Č P S N
« jul    
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930  
Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.