Pozvala me jedna dobra prijateljica na kafu. Reče mi da ima o nečemu da razgovaramo. Duže vreme nisam bila kod nje. Ne zato što nisam htela nego zato što joj je svaki moj dolazak teško padao. I njoj i meni. Naime, dotična je u braku oko 10 godina. Njen suprug je super lik. Cool. Isto kao i ona. Njih dvoje super funkcionišu. Vole se, slažu, razumeju, podržavaju. Baš su se našli. I sve bi bilo super da kao u svakoj priči ne postoji ono ali. Problem je bio u tome što ne mogu da imaju decu. Ne znam zbog čega, ali jednostavno ne mogu. Šta sve ne nisu pokušali. Obišli su sve lekare, nadrilekare, babe vračare, manastire, jurodive, seksali se do iznemoglosti, veštačka oplodnja u više navrata, ali ništa. Nikako da zatrudni.
Ona je obožavala moje klince. Igrala se sa njima čim bi ih videla. I u tim trenucima bila je neizmerno srećna. Ali kad bi klinci otišli nastupila bi tuga i depresija. Ja sam zato i izbegavala da odlazim kod nje. Nisam mogla da je gledam kako pati i kako vene i kako nevešto pokušava da sakrije svoju nesreću i tugu.
Jednom prilikom, kada me je isto tako pozvala na kafu jer imamo o nečemu da razgovaramo, ja sam se prilično potresla. Još nisam ušla u kuću a ona krenu sa plačom i kuknjavom. Valjda došla ta žuta minuta. „Ja nikada neću moći da imam decu. Zašto je baš mene Bog rešio da kazni? Kakve sve kalašture imaju čopor dece a ja koja mogu toliko mnogo da im pružim…“ Meni je bilo prilično neprijatno i mnogo teško. Nisam znala šta da joj kažem. Pričale smo toliko puta. Ali sada nisam mogla ni da beknem. Na kraju sam i ja počela da plačem.
Taj događaj mi je prolazio kroz misli dok sam pešaka polako išla ka njenoj kući. Delovala mi je prilično ozbiljno kada me je telefonom pozvala na kaficu. Šta li se sada desilo ? Nija valjda opet pala u depresiju, upitah se. Pozvonila sam. Vrata se otvoriše u trenutku. A ona kez od uva do uva. Pomislih, trudna je.
Sedosmo u dnevnu sobu. Čula se lagana muzikica u pozadini. Iz friza izvuče flašu Baileys-a, poprilično sipa u dve čaše. „Da nazdravimo“, reče. „Postala sam majka“.
Meni za malo da ispadne čaša iz ruke. „Sestro valjda si htela da kažeš da ćeš postati majka“, izleti mi i odmah se pokajah zbog izrečene rečenice.
Ona se nasmeja, „ne sestro postala sam majka. Dobila sam sina. Usvojili smo jednog slatkog mališana od 6 godina. Nikom nisam pričala. Odužila se cela priča oko usvajanja. Administracija i papirologija u našoj zemlji je stvarno užasna, ali hvala Boga sada je sve gotovo. Dođi da ti pokažem njegovu sobu i da te upoznam sa Viktorom.“
U sobi se prepunoj gomilom igračaka, malim autom igrao se jedan mali dečak. Bio je zbunjen i uplašen ali i srećan i veseo što ima tako lepu sobu, ogromnu kuću. Izljubila sam mališana i svoju prijateljicu, popričala sa mališanom… Kasnije smo nas dve otišle da izpraznimo započetu flašu. Imale smo razloga. Kamo sreće da je više takvih žena kao što je moja draga prijateljica. Mnoga deca bi bila srećnija.
Za kraj posta video omiljenog benda moje prijateljice:
WOOman 
Divan nesvakidašnji gest. Spas i za tu porodicu ali i za malog dečka !!! Kamo sreće da je više takvih ljudi !!!
Posted by Exxx | 15 maja, 2011, 10:42 amExxx
baš tako 😉
Posted by WOOman | 15 maja, 2011, 2:10 pmDivno!! Znam ljude koji su usvojili pre više od deset godina devojčicu od dve godine. Neverovatna je fizicka slicnost sa ženom koja je usvojila i onda bila, a i danas. Rano su joj rekli da je usvojena, ali da to ne znači da je manje voljena od druge dece, već možda i više. Devojčica, sad već tinejdžerka, se zimus prvi put ozbiljna zaljubila. Još uvek smo u tom filmu. 🙂
U svakom slučaju sada je to jedna lepa priča posle bezbroj muka koje si nabrojala da su i tvoji prijatelji prošli. Srećno im bilo. 🙂
Posted by shunjalica | 15 maja, 2011, 12:16 pmŠunjo
ljubav prelazi sve prepreke 😉
Posted by WOOman | 15 maja, 2011, 2:11 pmSjajno, svaka cast!
Najzad nesto lepo od jutros da procitam!
Neka im je sa srecom svima!
Posted by zelenavrata | 15 maja, 2011, 1:13 pmZelena
😉
Posted by WOOman | 15 maja, 2011, 2:11 pmŠto reče Zelena, nešto lepo od jutros da se pročita. Divno! Divno! Divno!!!!
Posted by ivanizmi | 15 maja, 2011, 1:21 pmIvana
super, super, super 😉
Posted by WOOman | 15 maja, 2011, 2:12 pmDivna priča i divno za tvoju prijateljicu!
Oni treba nekom da pruže ljubav, detetu treba ljubav – krv je obična voda 🙂 Sjajno što su to uradili, mene duša boli što neki meni dragi ljudi koji se bore sa istim problemom, ne urade ništa.
I sličan osećaj imam kad ja pričam o svojoj deci, a znam da bi neko dao sve na svetu da je na mom mestu. Baš me boli to… zašto ljudi moraju tako da pate… Kad sam sa ovom bebom bila u bolnici, uplašena, jako su male bile šanse da preživi, osećala sam se jako glupo i da pomenem svoj bol pred cimerkama u sobi, jer ja cekam trece dete a one se bore za prvo (bez obzira što mene isto boli, bilo prvo bilo treće).
Zelim svu srecu sveta i tvojoj prijateljici i svima koji se bore, da dobiju pravo da dele ljubav, ovako ili onako!
Posted by Bedno piskaralo | 15 maja, 2011, 2:49 pmBedno piskaralo
Mnogo ljudi poznajem koji ne mogu da imaju decu, međutim niko od njih ne razmišlja o usvajanju, što nikako ne mogu da razumem…
Posted by Exxx | 15 maja, 2011, 6:50 pmDobrodošla na blog
nema veće nagrade od dečijeg osmeha !!!
Posted by WOOman | 15 maja, 2011, 10:02 pmLep gest tvoje prijateljice,ako već priroda ne funkcioniše kako treba u njenom slučaju,onda je zaista lepo od nje sto će od jednog propalog dečijeg života,napraviti srećno dete.
Posted by nenad77 | 15 maja, 2011, 7:00 pmNenade
baš tako 😉
Posted by WOOman | 15 maja, 2011, 9:59 pmzaplakah se na poslu jbm ti! neka im je sa srecom…
Posted by Suzana J. | 16 maja, 2011, 2:56 pmZnači dobro sam napisala. Hvala na komplimentu 😉
Posted by WOOman | 18 maja, 2011, 1:55 amU današnje vreme imati decu je luksuz. A, usvojiti jedno – velika hrabrost i požrtvovanje! Svaka čast, nek je sa srećom!
Posted by jungle queen | 24 maja, 2011, 3:04 pmJungle Queen
bas tako 😉
Posted by WOOman | 28 maja, 2011, 9:06 amBaš me je rastužilo dok sam čitala, ali kraj je fantastičan. Sigurna sam da će biti srećni zajedno.
Posted by malabreskva | 27 maja, 2011, 9:43 pmBreskvice
zvaću te tako jer te većina blogera tako zove 😀 dobrodošla na ovaj blog 😉
Posted by WOOman | 28 maja, 2011, 9:07 amHvala Ženo, bolje te našla 🙂
Posted by malabreskva | 29 maja, 2011, 10:27 am😉
Posted by WOOman | 31 maja, 2011, 10:43 pm